Nedavno sam saznala priču o slavnom naučniku iz područja medicine. Neki novinar ga je upitao zašto je on toliko kreativniji od prosečnih osoba. Šta ga je to toliko uzdiglo od svih drugih ? Odgovorio je da je po njegovom mišljenju , uzrok tome je događaj u njegovoj drugoj godini. Pokušavao je da dohvati flašu mleka iz frižidera ali je bila klizava pa mu je ispala, a sve se mleko prosulo po podu. Čitavo more mleka! Kada je mama ušla u kuću umesto da viče i da ga kazni, samo je kazala : Ivane, kakav si to veliki i prekrasni nered napravio! No , šteta je već učinjena.Želiš li da se poigraš u mleku pre nego što ga počistimo ? To je i učinio.
Nakon nekoliko minuta mama je kazala : „Znaš , Ivane svaki put kad učiniš ovakav nered , moraš ga počistiti i sve vratiti kako je bilo . Šta misliš da to sada učinimo ? Uzećemo sunđer, peškir ili krpu. Šta bi ti najviše voleo ? “ . On je odabrao sunđer pa su zajedno počistili nered. Mama je zatim rekla : Znaš, ovo što smo videli je propali pokušaj nošenja velike flaše mleka dvema malenim ručicama. Hajde sada u dvorište da napunimo flašu vodom i da vidimo da li možeš da otkriješ način nošenja bez prolivanja“. Maleni dečak je naučio da je to moguće ukoliko obema rukama uhvati flašu pri vrhu. Kakva divna lekcija!
Naučnik je dodao da je u tom trenutku shvatio da se ne treba bojati pogrešaka. Baš suprotno tome, naučio je da su pogreške samo dobra prilika za saznavanje nečeg novog. To je i suština naučnih eksperimenata. Čak i ukoliko eksperiment „ne radi“ obično možemo naučiti nešto vredno iz njega .
Psiholog,
Đug Fadila
