Vršnjačko nasilje je agresivno i neželjeno ponašanje izmedju dece školskog uzrasta koje se vremenom može ponavljati, i oduvek je predstavljalo tabu temu o kojoj mnogi ljudi nerado govore. To je problem o kome možete često čuti u medijima, a glavna pitanja su kako prepoznati ako se desi i kako dete zaštititi.

Postoji nekoliko vrsta vršnjačkog nasilja: verbalno, fizičko, digitalno ,socijalno, psihološko, seksualno,.. Svaka vrsta nasilja ima svoje karakteristike i podjednako ih je važno sprečiti i reagovati na njih.

Dete koje čini nasilje uglavnom ima nekih problema,u smislu da ima loš uspeh u školi, probleme sa roditeljima, ili jednostavno je to dete koje na pogrešan način želi da privuče pažnju na sebe.Često to budu deca koja imaju pogrešne uzore, i smatraju da je takvo ponašanje prihvatljivo i poželjno.

Dete koje trpi nasilje je često dete koje se po nečemu razlikuje od svojih vršnjaka, može biti po fizičkom izgledu, nekom talentu, načinu razmišljanja ili je samo tiho i povučeno. Ta deca često ne prijave problem iz straha, stida ili pogrešnog ubedjenja da su ona kriva na neki način. A kad skupe ipak hrabrosti da kažu, uglavnom kažu svojim prijateljima vršnjacima koji ne znaju kako da im pomognu.

Odrasli često zanemare probleme koje imaju vršnjaci  jer veruju da je to samo faza i da nije ništa strašno. Medjutim,nasilje može ostaviti teške posledice po žrtvu ako se ne reaguje na vreme u smislu depresije, manjka samopouzdanja, usamljenosti, čak ta deca koje su žrtve nasilja u budućnosti mogu postati i sami agresori.

Za rešavanje ovakvih problema mnogi moraju biti uključeni: psiholog,pedagog,nastavnik,roditelji,vršnjaci,…Decu svakako treba podržati i ukazati na posledice ponašanja ako su agresivni, utvrditi razloge takvog ponašanja, a dete koje trpi nasilje osnažiti i ohrabriti. Najvažnije je da nasilje ne treba biti tabu tema,ohrabriti decu da o tome pričaju jer jedino tako mogu dobiti pomoć.