Veovatno smo svi bar jednom čuli, a neki, na žalost, i iskusili priču o osobi (čitaj: ženi) koja trpi porodično nasilje, a ne prijavljuje ga, i nikome od nas nije bilo u potpunosti jasno zašto je to tako.Jedan od mogućih odgovora bi mogao da bude taj da niko od nas nije koristio logiku žrtve, koja se zasniva na određenoj vrsti iracionalnog uverenja, te dinamici koja iz tog uverenja proističe.Taj specifični obrazac ponašanja se naziva „Točak nasilja“, i kao koncept ga je razvila dr. Lenora Voker 1979. godine, opisujući faze nasilne veze, počevši od onoga što prethodi nasilju do onoga što sledi posle njega.
S obzirom da se nasilje dešava u ciklusima, postoje tri sukcesivne faze nasilne veze, faza rasta tenzije, faza akutnog nasilja i faza medenog meseca.
I fazu rasta tenzije karakteriše povišena razdražljivost nasilnika, koji emotivno zlostavlja žrtvu, koristeći pretnje, ucene, omalovažavanje i izolaciju žrtve, dok se žrtva povlači, popušta, brine i na svaki način pokušava da spreči da do konflikta dođe.
II fazu akutnog nasilja karakteriše fizičko zlostavljanje žrtve, koje se samo nadovezuje na emotivno zlostavljanje koje uveliko traje.U ovoj fazi je često i seksualno zlostavljanje žrtve u vidu primoravanja na neželjene polne odnose, te nasilje nad decom, kao kolateralnom štetom poremećenog partnerskog odnosa.Odgovor žrtve u ovoj fazi se ogleda u pokušaju da se zaštiti na svaki mogući način, pri čemu žrtva preti da će da prijavi nasilje, ili ga čak i prijavi, ali kasnije povuče prijavu ili negira da se nasilje desilo pred nadležnim organima.
III fazu medenog meseca karakteriše smirivanje tenzija i emotivno zbližavanje partnera, pri čemu nasilnik manipuliše emocijama žrtve, izjavljuje ljubav, izvinjava se, kupuje poklone žrtvi i obaćeva da se nasilje više neće ponoviti, dok žrtva prihvata izvinjenje, naivno verujući da se nasilje neće ponoviti, te oseća trenutnu sreću ,olakšanje i nadu u bolju budućnost, a često oseća i grižu savesti zbog same pomisli da je želela da prijavi nasilje ili napusti nasilnika.
Na žalost, u fazi medenog meseca nasilnici obično uspostave kontrolu nad žrtvom, na taj način što, ili lično ubede žrtvu da ostane u nasilnoj vezi, ili kreiraju takav ambijent da sama žrtva poveruje da je nasilje prošlost, i da se više neće desiti.A ono što se obično dešava je da žrtva upada u začarane krugove, gde je posle svakog narednog kruga faza medenog meseca sve kraća, a faze rasta tenzije i akutnog nasilja sve duže.Zbog toga, neprijavljeno nasilje rađa hronično nasilje.
Mladen Tošić, psiholog ZC Zaječar
