S obzirom daje tema ovog meseca nasilje,negde duboko u meni javila se potreba da pišem o nasilju nad strarim licima- nasilju o kome se govori najmanje.
Nasilje nad starim licima je strogo čuvana porodična tajna. Često u odajama kuća, dok sam radila kao lekar na terenu,ili u prostorijama UC,viđam stare ljude povredjene,zapuštene,zanemarene….uplašene…
Najteži je momenat kada vidite polomljenu ruku starice od strane sina,unuka i to zbog penzije,novca…
Kada vidite suze u očima nemoćnog starog čoveka koji je verbalno vredjan zato što je bolest uzela maha…i ne može više brinuti o sebi. Zar ruka koja je čuvala i brinula sada trpi nasilje od ruke koja je rasla zahvaljujući radom tih ruku. Zar je starost sramota?
Da li smo postali toliko sebični da one koji su nas stvarali odbacimo,vredjamo i fizički zlostavljamo?
Zar nas starost ne čeka,kakav primer dajemo budućnosti ako ne poštujemo prošlost.
Pored fizičkog i psihičkog veoma je rasprostranjeno ekonomsko nasilje nad starima….ali kako oni da prijave svoje dete,unuka,srodnika…
Ako zidovi ćute,ti nemoj!
Prijavi i primeti tako nešto,potrebma je ruka utehe,a ne otimanja i bola.
Dr Sanela Radisavljević
