Društvene mreže su postale (virtuelni) svet današnjice, i smatra se da današnji mladi naraštaji, popularno nazvani milenijalsi, najveći deo svog vremena „žive“ u tom svetu.Ova činjenica nije i ne mora da bude sama po sebi loša, a da li će to biti, zavisi od toga kako se pomenute društvene mreže koriste i koliko utiču na normalno funkcionisanje mladih u offline svetu.
Kada se društvene mreže koriste na pravi način, kao sredstvo za upoznavanje i povezivanje sa osobama sličnih interesovanja, iznošenje ličnih stavova i mišljenja, prezentovanje sopstvene kreativnosti, ili brzo i lako dolaženje do informacija koje su važne ili zanimljive korisniku, one ne predstavljaju problem.Međutim, ako se upotreba društvenih mreža pretvori u zloupotrbu istih, sa ciljem besciljnog prelistavanja tuđih postova, te opsesino-kompulsivnog proveravanja da li smo dobili novi lajk, komentar ili pratioca, korisnik mora da shvati da je upao u vrtlog zavisnosti, i da je možda vreme da potraži stručnu pomoć.A mehanizam upadanja u vrtlog, odnosno stvaranja zavisnosti od društvenih mreža, kao, uostalom, i drugih oblika zavisnosti, ogleda se u takozvanom parcijalnom potkrepljenju.
Parcijalno potkrepljenje je termin koji je osmislio čuveni američki psiholog Skiner, radeći eksperimente sa nagrađivanjem i kažnjavanjem životinja.Zaključak do kojeg je došao bio je sledeći: ako se životinje ne nagrade za određeno ponašanje uvek, već samo ponekad, to dovodi do sporijeg učvršćivanja, ali i do težeg gašenja tog ponašanja, kada nagrađivanje prestane.
Stoga, s obzirom na to da su ljudska biće veoma osetljiva na nagrađivanje, parcijalno potkrepljenje u vidu povremenih lajkova, pozitivnih komentara i novih pratioca dovodi do teškog odustajanja od nagrađivanog ponašanja, te neprestanog proveravanja obaveštenja i iščitavanja objava.Problem dodatno komplikuje činjenica da svaki novi lajk najčešće utiče na lučenje dopamina (hormona sreće), što samo dodatno povećava zavisnost.
Mladen Tošić, psiholog ZC Zaječar
