“U drugim čulima čovek zaostaje za mnogim životinjama,

a što se tiče dodira, daleko ih prevazilazi po tananosti tog čula.

Upravo zato je čovek najrazumnije živo biće.“

Aristotel

 

„Što više budu govorili pomoću kože (odeće čula),

tim više će sticati mudrost.“

Leonardo da Vinči

 

 

Dok sam sebi podizala raspoloženje uz Netflix (hvala izumiteljima), zazvonio mi je telefon i sve što sam čula bio je uznemireni glas drugarice koja izgovara: mislim da sam se zaljubila. Kako je mogla sebi da dozvoli da se zaljubi u jeku pandemije. Skoro od pocetka pandemije dopisuje se sa jednim momkom kojeg je naravno upoznala preko društvenih mreža i kako su oboje imali viška vremena, razmenjivanje poruka je postalo besomučno i preraslo u želju da se vide i zagrle. Ali ne, novonastala situacija to ne dozvoljava, jer moramo biti odgovorni kako prema sebi, tako i prema drugima. To znaju i ptice na grani. I eto ti, za tili čas, ljubav u doba korone.

 

Uprkos zabranama i fizičkom distanciranju ili izolaciji tokom pandemije, mnogi od nas su se ipak videli i razgovarali sa svojim prijateljima, voljenima, ali ipak na fizičkoj distanci. Bila su organizovana i onlajn društvena dešavanja poput koncerata, predavanja, treninga ili ispijanja kafe. Ipak, kao da nešto nedostaje! I to je sasvim u redu i normalno.

 

Da li mogu da te zagrlim?

Jednostavno je pitanje za jednostavnim činom koji se izgubio zbog distanciranja tokom pandemije. „Ljudskim bićima je potreban socijalni kontakt“, kaže dr. Eugene Beresin, izvršni direktor Centra za mlade ljude, Massachusetts. „Nismo pustinjaci. Nismo solo piloti. Mi smo životinje u čoporu. “ Zatim, ispostavlja se da dodir između ljudskih bića ima pozitivne efekte i po ljudsko zdravlje. Luči se hormon dopamin (koji je u vezi sa iskustvom uživanja, zadovoljstva i motivacije), serotonin (iskustvo blagostanja i sreće), oksitocin (značaj u izgradnji društvenih veza), dok se istovremeno smanjuje lučenje kortizola, koji je u vezi sa fizičkim stresom i osećanjem bola.

 

Realnost: „Zagrli, dobiješ virus – to nije tako jednostavno.“ Kao i kod svih problema s korona virusom, i u ovom slučaju pojedinac daje lične procene o riziku.

Ne brine zagrljaj samo kao čin, već i sve što dolazi s njim. Ono što ćete raditi pre i posle. Zagrljaj nije izolovan događaj. Kako bi se utvrdilo da li je zagrliti nekoga siguran izbor za vas, Dr. Todd Ellerin nudi tri faktora koja treba razmotriti.

 

Ljudi. Ko je uključen? Što više ljudi budete zagrlili veći je rizik. Vaše zdravlje kao i zdravlje ostalih koji su uključeni takođe je važno. Ne samo da li neko ima simptome korona virusa, već i sve što bi moglo ugroziti imunološki sistem. Osobe starije od 60 godina, čak i ako su zdrave, ranjivije su.

Mesto. Gde bi se to dogodilo? Napolju je poželjnije, manji je rizik od grljenja nego u zatvorenom prostoru.

Prostor-razmak. Koliko ćete biti blizu nakon zagrljaja? Šest koraka – približna udaljenost koju kapljica pređe pre nego što padne – izgleda kao dobar recept.

Ovo nije vreme iznenađenja ili spontanih pokazivanja naklonosti i ljubavi. Morate se maskirati i gledati u suprotnim smerovima, tako da nema disanja ili šanse da kašljete ili kinete. Jednom kad je zagrljaj završen, oboje se odmaknete. Ako zagrljaj nekoga rasplače, ne brišite suze druge osobe.

 

Možemo da zatvorimo oči i uši, da zapušimo nos, da ne stavljamo ništa u usta, ali ne možemo da skinemo kožu sa sebe. Kad god smo budni, moramo da dodirujemo nešto. Stalno dodirujemo svoju odeću, a kad je svučemo, dodirujemo površinu na kojoj stojimo ili ležimo.

Dodir, kao što znamo, ne zbližava uvek, on može i da udaljava  –  snagom udarca,  odbijanja. Suština je u tome da se dodirom svaki međuljudski odnos dramski zaoštrava, podiže na viši stepen intenziteta. Ono što se na vid odnosi samo metaforički: kad kažemo da je prodoran, oštar,  komadajući, rezak,  milujući, mazan, lepljiv, uporan, bistar, odbojan – na dodir se odnosi bukvalno i autentično.

A šta ćemo sa higijenom? U ovom periodu je dodatno zakomplikovala zagrljaj, poljubac i dodir. Psi i mačke su higijenske mašine,  koje rade svim delovima svog tela, kako bi otklonile i najmanju trunčicu nečistoće sa najudaljenijih mesta. Jezikom kvase šapice da bi svoju kožu očistile. A čovek? Umiva se nekoliko puta dnevno po dva minuta,  istušira se ili okupa u kadi za desetak-dvadesetak minuta… Kako je to ništavno i malo u poređenju sa životinjama i insektima, kao da je čoveku zakržljala potreba za čistoćom.

 

Covid-19 je pretvorio instinktivne akcije u proračunate, ali pošto nismo roboti to nam je izuzetno teško. Ipak, pokusajmo da gledamo na stvari sa vedrije strane (look on the bright side). Ovo je prilika za kreativnost. Sećanje, uspostavljanje kontakta očima i izgovaranje ljubaznih reči, načini su da se osećate blisko sa dragim ljudima i da vas podsete na to kako ste prošli kroz nešto zajedno. Nijedna od ovih alternativa nije trenutna i fizička kao zagrljaj, možemo se dodirnuti i prigrliti na mnogo različitih načina, i u nekom pogledu to bi moglo biti i bolje, jer traje duže od 10 sekundi.

Trenutni poremećaji i novonastale norme su promenile neviđenom brzinom način na koji  jedemo, radimo, kupujemo, vežbamo, upravljamo našim zdravljem, kao i druženje i provođenje našeg slobodnog vremena.

Ovaj virus kao da je promenio i smer vetra.

Ana Točević