Iako samo pitanje nekima može zvučati bogohulno, ili, u najmanjoj meri, kao pokušaj podrivanja zvaničnih preporuka Kriznog štaba, odgovor je, zapravo, ne!Međutim, negativan odgovor ni u kom slučaju nije pokaušaj podrivanja mera pomenutog Kriznog štaba, već se radi o nespretnom spinovanju jednog pogrešnog termina od strane, kako pojedinaca, tako i medija.

Šta je u stavri socijalna distanca?Kao pojam, u socijalnoj psihologiji se definiše kao: „Mera bliskosti ili udaljenosti pojedinca ili pojedinaca u odnosu na neku društvenu ili etničku grupaciju“.Štaviše, obrnuto je proporcionalan pojmu bliskosti, što je socijalna distanca veća, bliskost među pojedincima i grupama je manja.Samim tim, mogućnost konstruktivne i produktivne komunikacije, te zajedničkog angažovanja pri rešavanju problema i unapređenju opštih uslova života je drastično smanjena.

Stoga, socijalna distanca je jedna od poslednjih stvari kojoj bi trebalo da pribegnemo, dok je distanca, koja nam je preko potrebna u današnje vreme, fizička, a ne socijalna.Upravo poštovanje propisane fizičke distance je najbolji način na koji možemo adekvatno zaštititi i sebe i druge.

Za kraj, s obzirom da je fizička distanca nekarakteristična za kulturu našeg podneblja, za razliku od nekih kultura severozapadne Evrope, gde je sasvim uobičajeno da se pri razgovoru na ulici, ili pri čekanju u redu napravi minimalni razmak u dužine ruke, neophodnost prihvatanja (nove) realnosti u pogledu fizičkog distanciranja ću ilustrovati pošalicom da nikada nije bilo bolje vreme da se svi bar malo pravimo Englezi!

Mladen Tošić, psiholog